Zbirka pripovedaka Ubica L. M. Lasla Martona kao prevodilački izazov

Čudić, Marko (2016) Zbirka pripovedaka Ubica L. M. Lasla Martona kao prevodilački izazov. In: Kulture u prevodu : tematski zbornik. Knj. 1. Filološki fakultet Univerziteta, Beograd. ISBN 978-86-6153-355-6

Text Kulture_u_prevodu_2015_Marko_Cudic.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (331kB)

Abstract

U knjizi savremenog mađarskog prozaiste Lasla Martona (1959) M L., a gyilkos (Ubica L. M., 2012) primećuje se jedan, u odnosu na dosadašnja Martonova dela, radikalan poetički zaokret, koji se ispoljava pre svega u pripovedačevom sve jačem poigravanju sa tematikom i tehnikom (auto)biografije. Ipak, na prvi pogled realni doživljajni materijal i ovde je bitno udaljen od referencijalnosti, budući da narator i dalje pribegava proznopoetičkim sredstvima po kojima je proteklih decenija postao poznat, a koje karakterišu gorki i cinični humor, ironija i postmodernističko poigravanje drugim tekstovima. Jedan od važnijih razloga koji je prevodioca ove knjige podstakao da srpskom čitaocu pokuša da približi upravo ovo, a ne neko drugo, poznatije i kanonizovano Martonovo delo, krije se u onim tematskim, geokulturalnim i istorijskim paralelama koje čine glavnu fabularnu nit ovih pripovedaka. Drugi, sa stanovišta ovog rada još značajniji razlog zbog čega je prevodiočev izbor pao upravo na ovo Martonovo delo, trebalo bi tražiti u nesvakidašnjem izazovu koji Martonov teško prevodivi stil i jezik pred prevodioca postavljaju. Ovakva situacija gotovo da zahteva od prevodioca žrtvovanje formalne vernosti originalnom tekstu i iznalaženje kreativnijih rešenja, drugim rečima, priklanjanje načelu tzv. dinamičke prevodilačke ekvivalencije, nasuprot načelu formalne ekvivalencije. U okviru ovoga, poseban problem predstavlja izražena potreba za prevođenjem tzv. „imena sa značenjem”, čija upotreba u mađarskoj književnosti ima dugu tradiciju. Cilj ovog rada je da uz pomoć jednog reprezentativnog korpusa primera pokuša da odgovori na pitanje da li bi se i gde bi se mogle povući granice u ovom polju autorsko-prevodilačke igre, i koliki je stepen (ne)doslednosti zapravo dopušten prevodiocu, odnosno do koje mere on može postati „koautor” prevedenog dela.

Actions (login required)

View Item