Veliki rat u komediji: mogućnosti komičke radnje

Pejčić, Aleksandar (2021) Veliki rat u komediji: mogućnosti komičke radnje. In: Pojmovnik uporedne književnosti : zbornik radova. Institut za književnost i umetnost, Beograd, pp. 231-261. ISBN 978-86-7095-273-7

Text Pojmovnik uporedne knjizevnosti 2 исправак.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (370kB)

Abstract

Istražuje se kako je tema Velikog rata kod srpskih i pojedinih stranih pisaca svedoka (učesnika) komički predstavljena i koje su mogućnosti bile pred komediografima da surovo iskustvo uobliče saobrazno komičkom žanru. Iako je mali broj komedija koje prikazuju rat, izdvajaju se veoma uspešni pokušaji, kakvih je neznatno u evropskoj drami. Analizirane su komedije: Srpsko-austrijski rat (1909) B. Cvetkovića, Evropski konzilijum (1908), Ne désespéres jamais!/Ne očajavajte nikad! (1916/1917), Svetski rat (1919) B. Nušića, Verden je pao (1921) S. Predića, U zatišju (1925) U. Dojčinovića. Takođe i tragikomedija Vučjak M. Krleže (1923), komedija Dobri vojnik Švejk (1921) M. Broda i H. Rajmana, nastala po Hašekovom romanu, i komedije Neprijateljica (La Nemica,1916) i Nepoznata (L’incognita, 1916) Daria Nikodemija, u preradi B. Cvetkovića Kajmakčalan. Za osnovu komičke radnje koristi se anegdota iz vojničkog i civilnog života u ratnim okolnostima. Radnja je često zasnovana na situacijama zabune, bezrazložnom strahu i muško-ženskim ljubavnim odnosima i na pogodnom anegdotskom motivu povratka mrtvaca/muža sa fronta. Uspostavljen je komparativni odnos i na nivou Nušićevog pokušaja da uklopi jednočinku Ne désespéres jamais u francusku sredinu. Skreće se pažnja na kulturni kontekst i kontekst rata prilikom oblikovanja radnji komedija, što bitno usmerava tumačenje. Ukazano je na komedije koje najavljuju rat, zatim na komedije koje prikazuju okolnosti rata i na komedije i tragikomediju koje se bave posledicama rata.

Actions (login required)

View Item