Oblik tuge: duhovno-estetski agoni u knjizi „Nebo, tako duboko”

Aleksić, Jana (2024) Oblik tuge: duhovno-estetski agoni u knjizi „Nebo, tako duboko”. Uzdanica, 21 (1). pp. 31-44. ISSN 1451-673X

Text 4 - Јана М. Алексић - Облик туге духовно-естетски агони у књизи Небо, тако.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (576kB)

Abstract

Roman „Nebo, tako duboko” Vesne Kapor tematizuje ishodišta i emotivne i duhovne implikacije prerane smrti devetnaestogodišnje devojke Tare Senice. S obzirom na tematsko-motivski opseg romana u kome se umetnički razrađuju interferencije života i smrti, u radu se, iz ugla religijske filosofije, afektivne naratologije i metapoetičkih proučavanja imenuju i analiziraju oblici religijske i estetske duhovnosti i tumače formule za odgonetanje ljudske sudbine. Najpre se raslojavaju modeli religijske duhovnosti: pravoslavno hrišćanstvo, elementi mitsko-simboličkih i folklornih matrica, kao i naznake modernog osećanja sveta, imanentno antagonističkog. Na kraju se u estetskom sloju romana izdvajaju dva domena duhovnosti. Prvi je već prepoznatljiv na poetičkom obzoru Vesne Kapor, a to je sumatraizam, kao semantički preinačeni i preoblikovani nasleđeni književni tok, dok se drugi ogleda u poetičkoj samosvesti, odnosno u otkrivanju priče kao oblikotvorne sile, svedočanstva i mnemotehnike koja život pretpostavlja smrti. Dolazimo do zaključka da je u ovom romanu religiozna duhovnost nadomeštena estetskom duhovnošću i krunisana životodavnim principom priče.

Actions (login required)

View Item