Narativne tehnike u prozi Veljka Milićevića

Marčetić, Adrijana (2017) Narativne tehnike u prozi Veljka Milićevića. In: Есеј, есејисти и есејизација у српској књижевности ; Форме приповедања у српској књижевности. [Књ.] 2 / 46. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 15-18. IX 2016. Međunarodni slavistički centar na Filološkom fakultetu, Beograd, pp. 365-373. ISBN 978-86-6153-470-6

Text МСЦ 2017.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (292kB)

Abstract

Srpska kritika još uvek nije otkrila šta sve čini inovativnost, posebnost i vrednost proze Veljka Milićevića, a posebno Bespuća (1906), njegovog najboljeg dela. Ovaj Milićevićev kratki roman najavljivao je pripovedne postupke i teme koji će se u našoj književnosti, ali i u drugim evropskim književnostima, sistematski razvijati tek po svršetku Prvog svetskog rata. Nasuprot socijalno-seoskoj tematici koja je dominirala u prozi srpskih pripovedača s kraja 19. veka, Milićević u središte pažnje postavlja unutrašnji život svojih junaka i junakinja. Nova psihološka tematika zahtevala je i nove pripovedne tehnike, kakve u starijoj srpskoj književnosti nisu bile sistematski primenjivane. Milićević je u tu svrhu posegnuo za psihonarativnim tehnikama, doživljenim govorom i fokalizovanim opisima, inspirišući se Floberom i Mopasanovom prozom. Ali, pošto je nesumnjivo bio originalan i samosvojan talenat, Milićević nije samo kopirao svoje uzore već je pripovedne tehnike rancuskog naturalističkog romana razvijao samostalno, koristeći posebne mogućnosti srpskog jezika, i dajući im svoj lični pečat.

Actions (login required)

View Item