Kolridž, Derida i biografija koja se ne vraća

Bukva, Lazar (2026) Kolridž, Derida i biografija koja se ne vraća. Anali Filološkog fakulteta, 38 (1). pp. 203-218. ISSN 0522-8468

Text Prelom+digital+38-1-203-218-Bukva.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (1MB)

Abstract

Kolridžova Biographia Literaria temeljno je delo engleskog i evropskog romantizma čiji se uticaj najsnažnije manifestovao na polju književne teorije i kritike. Fragmentarnost i heterogenost Kolridžove knjige u mnogo čemu nagoveštavaju tendencije poststrukturalizma i dekonstrukcije. Otuda se potrebnim učinilo poređenje Deridinog i Kolridžovog poimanja (auto)biografije, s obzirom na to da ona za oba mislioca predstavlja koncept od presudnog značaja. Takvo je poređenje plodonosno naročito na srpskom jezičkom području, gde ni sameravanja nasleđa romantizma i dekonstrukcije, a ni proučavanja Kolridžovog dela uopšte, nisu dovoljno zastupljena. Cilj rada je da pokaže na koji je način moguće pomiriti Kolridžovo shvatanje pesničke imaginacije (primarne i sekundarne) sa raznolikošću dela Biographia Literaria. Projektovano jedinstvo navelo nas je na pitanje: da li je autobiografija u Kolridžovom slučaju uopšte moguća? Uz pomoć Deridine teorije autobiografije (Otobiographies) i čitanja Ničeovog dela Ecce Homo, došli smo do zaključka da se Ničeov i Kolridžov projekat fundamentalno razlikuju. Dok se kod Ničea (u Deridinoj interpretaciji) autobiografija poima kao cirkularni proces umiranja i rađanja kroz koji subjekat sebi priča svoj život, kod Kolridža upravo takva cirkularnost nedostaje. Subjekat se prepušta beskonačnom i idealnom, bez mogućnosti da se vrati sebi i konstituiše se. Pokazalo se da u naslovu Biographia Literaria, prefiks „auto-” s razlogom nedostaje. Kolridžovo delo ne samo da odstupa od suštine autobiografije kako je shvata Derida, već i teorija imaginacije, u njemu izložena, završava u radikalnoj aporiji. Obično se neskladan odnos između sekundarne imaginacije i heterogenosti Biographia Literaria posmatra kao težišni problem Kolridžovog dela. U ovom radu pokazali smo, međutim, da ni odnos između primarne i sekundarne imaginacije (osvetljen Deridinom teorijom autobiografije) nije ništa manje neskladan. Pomeranje težišta sa problema koherentnosti dela na problem odnosa između primarne i sekundarne imaginacije smatramo glavnim doprinosom ovoga rada.

Actions (login required)

View Item